Na današnji dan prošle godine, zapravo na današnju noć, bila sam najnesrećnije dete u svemiru. Ležala sam u hotelu, radila i plakala. Popila tabletu za spavanje. Ponegde u ćošku sećanja, ako se baš potrudim, mogu da prizovem trag tog osećanja ali sve u svemu nekako mi deluje patetično. Prošlo.

Na današnji dan pretprošle godine bila sam prosto srećna. Malo najeđena zbog neke gluposti što greje ruke kad je slomiješ. Jela sam roštilj. Sve drugo je magla, kao knjiga čitana pre par godina.

zaborav

Na današnji dan godine pre pretprošle (je l se kaže čukun prošla?) bila sam zajebana. Bila sam vitka, mršava, kovrdžava i iz mene je vrcalo kao iz kamina. Nosila sam uske pantalone, visoku štiklu i kožnu jaknu. Možda se svega ovog ne bih ni sećala da nemam fotografiju u telefonu.

Današnjeg dana godine pre one gore (kako god je zvali) se, majke mi, ne sećam uopšte.

Idem sad da prođem ovaj današnji dan koji ću, po svemu sudeći, svakako ubrzo zaboraviti.

 

Advertisements