sdr

More

 

Osvanuo je nadobudno. Popela se zvezda na nebo i nimalo se ne stidi svog velikog avgustovskog trbuha nabreklog od lubenice, grožđa i smokava. Nadvila se na nas od rane zore i upekla u potiljke.

Kompjuter, nov novcijat, se ponosno otvorio. Iz njega istog momenta veselo poiskakaše poruke o svim najvažnijim poslovima na svetu o kojima se moralo misliti. Odmah.

Ventilacija uz veliku larmu uvlači alpski vazduh na sprat oblakodera u sred Beograda. Tastature zveckaju, šoljice kafe poskakuju na tacnama na putu od aparata do stolova vlasnika.

Pojma nema ovaj dan da se u mojoj obući kriju stopala ogrubela od bosonogog trupkanja po morskom šljunku. Da mi dlanovi tu i tamo kriju neki žulj od spuštanja konopcem na plažu. Ćarlijanje kolega se gubi u udaljenom šumu mora u ušima, skrivenom iza sitnog peska koji mi je vetar naneo pre neki dan i koji nikako ne želim da izađe.

Po ćoškovima zenica i dalje, prkosno, odsjaj mora. U kosi morski, slan vetar.

Pojma nema ovaj dan.

Advertisements