Tags

, , ,

  • Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu…. Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu…. Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu…
  • Pa jeste li vi bili na ultrazvuku abdomena?
  • Da, više puta…Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu…poslednji put pre 20 minuta, eto ga nalaz… Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu…mada poslednjeg puta lekar nije bio naročito srećan, digli su ga iz sna da me pregleda.
  • Unutrašnji organi plutaju u tečnosti. pauza.Sačekajte.

Proćelavi, visok i pomalo suvonjav čovek skida naočare za vid, ustaje i odlazi iz ordinacije. Zvuk klompi zloslutno odzvanja, što od bolesti koja lebdi hodnicima što zbog sitnog noćnog sata.

Sestra ulazi spuštenih ramena, pomaže da se obučem sklanjaći pogled od mene. Kao da se plaši da ću joj u pogledu videti ono što doktor nije izgovorio.

Viktorijini vodopadi

Vraćaju me u urgentni centar, soba u kojoj ima bar duplo više ljudi od maksimalnog kapaciteta. Na ulasku se oseća otužan, sladunjav miris urina i krvi.

Mama je negde napolju, po hodnicima. Ovaj što me doveo je negde na prijemnom, kroz sve zidove između nas čujem kako flertuje sa dežurnom sestrom.

  • Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu…. Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu…. Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu….

Ubrzavaju se koraci uz hodnik, niz hodnik, glasovi. Ne razaznajem razgovor ali vonj konflikta se oseća sve do mog kreveta. Posle nekog vremena mama ulazi u sobu. Gleda me pogledom punim pouzdanja, vere. Ne u lekare. Gleda me kao da će time na sebe da primi ovo što je u meni, da me time oslobodi. Izleči. Celo njeno biće drhti, sada to znam i osećam, ali tada u tom trenutku svojim ulaskom je unela mir i veru u tu prostoriju osvetljenu sivom trepćućom neonkom.

  • Sine, idemo na operaciju. Kao da je to najnormalnija stvar na svetu, uđeš, izađeš i gotovo.

Dok to izgovara, a u njoj se ceo svet stropoštava i raznosi u milion komada jer ne zna na kakvu operaciju, zbog čega i sa kakvim ishodom me šalju, na mene prenosi neobjašnjiv mir, pouzdanje i veru. Zagledana u njene oči, uverena sam da je sve to tek sitnica koja će očas posla biti gotova i nasmejani ćemo otići kući.

Pre nego što je ušla kod mene i izgovorila tu rečenicu, provela je dva sata vijajući lekare po opustelim hodnicima. Zajedno sa onim doktorom sa početka priče. Jer niko me nije hteo. Oni koji su prethodna dva dana nadobudno ispaljivali dijagnoze usta punih čokolada koje im pacijenti donose su se posakrivali, bežeći od problema. Od mene. Na kraju, moja omnipotentna majka uz pomoć ovog i još jednog lekara nalazi trećeg koji je zapravo bio kući ali je pristao da dođe na poziv i otvori me. Nije imao pojma šta traži, bio je vaskularni hirurg, ali pristao je. Jer su minuti bili u pitanju. Jer sam počela da žutim, sivim, da se smanjujem. Celo odeljenje abdominalne se sakrilo u mišiju rupu.

  • Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu…. Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu…. Gospode Isus Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu….

Oštar bol me trgnu, kateter je postavljen. Spremna. Nazad na krevet na točkiće i u hodnik. Tamo majka sa istim onim pogledom kao polisom osiguranja. Ne brini, sve sam sredila. Pored nje ovaj što me doveo, ovog puta unezveren. Ništi duhom, uvek samo o sebi misleći, preznojava se šta će biti. I ne pomišlja da svoju slabost sačuva za sebe. Ali ona je tu i njen pogled bi ceo vod takvih, preplašenih, pokosio. Nisam ga ni primetila, nije dopro do mene. Tek par dana kasnije sam se setila njegovog razgoračenog pogleda. Oba oka su mu se pretvorila u dva crna ambisa kao da su sama smrt koja me je svakako već čekala u ćošku u tami hodnika cerekajući se sve do momenta kada je videla moju majku i shvatila da me te noći možda ipak uzalud čeka.

  • Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu…. Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu…. Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu….

Odjednom se popališe reflektori iznad glave, od blještavila mi se pred očima pojavljuju vatrene lopte kao ono kad sam kao dete zurila u sunce iako su mi rekli da nipošto to ne radim osim ako neću da oslepim.

  • Šta si se, jadna, oklembesila. Bože me sačuuuvaj. Nećemo te nosit’ na sto, danu pomjeri se.
  • Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu…. Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu…. Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnu….
  • Jesmo li spremni? Ajde, krećemo.

Vatrene baklje se udaljavaju, zamagljuju, pretvaraju u mehure od sapunice duginih boja. I mrak.

  • Lucia, budi se. Ajde. Gotovi smo Lucia, razbudi se.

Oko mene magla, čudan osećaj u telu, kao da nije moje….i opet sam u hodniku. Kao kroz maglu vidim opet majku. Ne čujem je ali vidim. Jesam li ti rekla, sve je dobro.

Dok tehničari stoje sa mojim čuvenim krevetom na točkiće ispred lifta, čekajući da dođe da me odvezu u intenzivnu, kao kroz vodu, iz dubine, dopiru glasovi.

  • Puklo slijepo crijevo. Očistili smo sve.
  • Jeste li sigurni doktore?
  • Jesmo, gospođo, ne brinite.
  • Pa samo to? Pita ovaj što me doveo, razočaran. Pa je li moguće, sav taj stres da prođem radi slijepog crijeva, da je bar nešto što opasnije zvuči.
  • Malo li je, momče? Litar gnoja smo izvukli, pravo je čudo što je sepsa nije odnijela dok smo je otvorili. Zdrava je i borac je.

Ovaj razgovor nisam razaznala do kraja, kasnije mi je prepričan.

  • Hvala ti Gospode. Hvala ti na Majci.

Sve posle je bilo svetlo, mraka se ne sećam. I borba. Ali borba je moj teren. To mi je na nju, moju majku.

Obučena u tri broja veću mušku pidžamu, sa kesama od drena i katetera u jednoj ruci, šetala sam. Smejala se. Videla sam da mi butne kosti proviruju kao šipke ispod pidžame. Videla sam popucale vene. Muratov rad preko celog stomaka. Razgoračene oči bliskih ljudi kad bi došli prvi put u posetu, pogled koji bi u sekundi preobukli u osmeh. Da ne primetim šok i misao u pozadini. Borba. Bez hrane, bez vode, uz neku prokrijumčarenu slatku infuziju. Borba. Život. I nisam se ni u jednom momentu pitala da li će creva proraditi. Hoće. Borba. I jesu.

I nije to uopšte do mene, to je do moje majke. Do onog pogleda u sobi urgentnog. Sve je to njeno, i Božije.

  • Hvala ti Gospode. Hvala ti na Majci.

 

Advertisements