Tags

, , ,

Reč ima zvuk. Ima boju i oblik. Ima temperaturu. Ima ukus. Često osetim i njen miris. Ima reči koje su raspusne, oble, jedre kao Miloska Venera. I onih drugih, sipljivih, suvonjavih, tankih, suvih kao drenovina iz koje je sav život odavno ispario. Teških reči što pritisnu srce dok ne pukne i onih laganih kao pero, što zagolica kad okrzne nežno mesto.

reci

Reči koje leče. To su one što uviju dušu u koprenu saosećanja i razumevanja, topline. One koje osećamo kao dodir majčinog dlana na groznicom uzavrelo čelo. Nasuprot njima su reči koje probadaju, seku, grebu. One koje bole, od kojih se branimo, od kojih bežimo, koje hvatamo u letu da bi ih zabacili nazad onome koji ih je izustio zastavši tek tren samo da  bi ih učinili još ubojitijim.

Reči oštre, one što pogađaju tačno u metu, bez milosti. Reči prosvetljenja, pravde, razotrkivanja.

Tupe reči, iznaklapane tek tako. Iz njih navire šupalj zvuk talasa što se u suton valja preko oblutaka na plaži.

Rečima kao oružjem ili oruđem, kako je kome drago, druge lečimo, privolevamo sebi ili ih od sebe odbijamo. Kažnjavamo, mrzimo ili volimo. Neke nam se vrate kao bumerang, jer smo ih odaslali tako zakrivljene, unapred osuđene da se okrenu i zabodu nam se u utrobu. Rečju razotkrivamo (ili sakrivamo) naše biće drugome čoveku.

Reči sipamo, vezemo, bacamo, prosipamo. Neke pak zatvaramo pod stotine katanaca, ne damo im da izađu da nas ne osramote, ne ojade, ne razotkriju više no što bi smo želeli.

Na kraju se čini da je reč ogledalo našeg unutrašnjeg svemira, našeg bića, neko bi rekao duše. Refleksija svega onoga što krijemo u nedrima.  Nekakva unutrašnja logika me navodi na taj zaključak.

Istovremeno, reč je moć. Udica kojom možemo drugog uhvatiti, privući sebi ili topovsko đule kojim ga možemo razoriti. Poneki put, kada razmenjujemo reči sa bliskom osobom, to izgleda kao da se grane dva drveta razlistavaju, rastu i prepliću jedne sa drugima sve dok od dvoje ne postane jedno.

Ako je tako onda reči kao ni duša nisu za prosipanje. Nisu za olako deljenje, razbacivanje, izvrtanje. Želela bih da se setim toga kada već koliko za par minuta krenem da štrikam.

 

 

Advertisements